Hrana za jačanje imuniteta u borbi protiv gripa

Preporuke zvaničnika: "Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija koja se preporučuje svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija, pri čemu treba da se zna da se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcinacije. Vakcinacija se može primiti u bilo koje vreme u toku

trajanja sezone gripa, čak i kada je virus počeo da se širi u okruženju. Opšte mere prevencije podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama, redovno pranje ruku, izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija, jačanje otpornosti organizma pravilnom ishranom bogatom vitaminima, adekvatnim režimom rada i odmora.

Simptomi oboljenja sličnog gripu su: akutna respiratorna bolest koja je počela u predhodnih sedam dana sa izmerenom temperaturom od 38* ili iznad 38* i kašljem. Akutna respiratorna bolest se manifestuje pojavom jednog od sledecih simptoma: kašalj, gušobolja, curenje nosa, plitak dah, sa ili bez temperature. 

Lečenje podrazumeva poštovanje saveta i preporuka izabranog lekara, mirovanje i nega kod kuće. "

Hrana za jačanje imuniteta

Izvor
http://www.stvarukusa.rs/clanak/hrana-za-jacanje-imuniteta

Dobar imunitet glavni je preduslov dobrog zdravlja. Kako ga ojačati...

Odavno je već poznato da naše zdravlje zavisi od našeg imuniteta. Iako je uslovljen genetikom, uticaj životne sredine na imunostistem, kao i način ishrane nisu zanemarljivi.

Faktori rizika koji ugrožavaju imuno sistem su nikotin, alkohol (više od 2 caše vina dnevno), stalni stres, preterivanje u sportu, loša ishrana koja podrazumeva mnogo proizvoda od belog brašna, konzerviranu hranu i gotova jela.

Prevelike kolicine loših masti takođe slabe imunitet. Masne kiseline tipa omega-6 kojih ima u kukuruznom i suncokretovom ulju koče stvaranje limfocita i snagu imunog odgovora. Lako oksidišu i stvaraju dosta slobodnih radikala.

Nasuprot njima, nerafinisana ulja, kao i riblje ulje (izvor su masne morske ribe: tuna, skuša, sardina i losos) koje sadrži masne kiseline omega-3 tipa jačaju imunitet.

Na imunitet loše utice i velika kolilcina šecera, kao i naporna brzopotezna dijeta ili dugoročni reduktivni programi ishrane.

Ujednačena i izblanasirana ishrana veoma je važna za očuvanje odbrambenih snaga organizma, a ovih pet namirnica treba obavezno uvrstiti u jelovnik:

1. Brokoli

Zbog svog jedinstvenog ukusa i visoke hranljive vrednosti, brokoli je uvršten u najpopularnije povrće zapada. Pravilna priprema kljuć je najboljeg ukusa i njegove prehrambene vrednosti. Najbolji brokoli odaberite tražeci čvrsto zatvorene grozdove cvetova tamnozelene ili ljubičaste boje. Stabljike moraju biti čvrste, a listovi ne smeju biti uveli.

Brokoli će ostati svež do 10 dana ako ga pravilno čuvate. Stavite ga u plastičnu kesicu i čvrsto omotajte kesicom iz koje ste istisnuli sav vazduh. Pre nego što ga odložite u frižider, nemojte ga prati jer ćete tako ubrzati proces propadanja.

Najzdraviji način priremanja brokolija je zdravo kuvanje na pari za samo 5 minuta. Ako ovako pripremljenom brokoliju dodate kašiku na suncu sušenog paradajza ostavljenog u ulju, 3 kašike mrvljenog feta sira i 6 maslina - dobićete ukusan obrok.

Ukusno jelo dobićete i ako brokoli kuvate na pari sa crvenim lukom i dodate naseckane masline.

2. Koštunjavo voce

Ne samo da koštunjavo voće obiluje vitaminima i mineralima nego i sadrži jednostruko nezasićene masti, esencijalne omega-3 masne kiseline i fitosterole koji na čudesan način poboljšavaju zdravlje. U martu 2004. godine FDA (The Food and Drug Administration) izdala je sertifikat kojim dopušta da na pakovanju sa koštunjavim plodovima piše kako svakodnevni unos 50 g tih namirnica smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Najbolje ćete iskoristiti ovo voće ako ga jedete u kombinaciji sa namirnicama koje sadrže malo zasićenih masti i holesterola, i sa onima koje sadrže malo kalorija. Odlicno utoli glad jer je sito. 

Grickajte ga između obroka, pospite po salati ili dodajte žitaricama. Ako pripremate frape, dodajte 

mu malo putera od koštunjavog voća ili semenki.

 Preporuka vodećih svetskih zdravstvenih organizacija glasi: koštunjavo voće i semenke (43 g) treba jesti barem pet puta nedeljno.

Saveti za njihovo konzumiranje: žitaricama dodajte naseckane indijske oraščiće, salatu ili brokoli pospite orasima, suncokretove i bundevine semenke možete grickati u bilo koje doba dana.

3. Beli luk

Nezamenljiv u gotovo svim kuhinjama sveta, bogat izvor mnogih vitamina i minerala – beli luk je jedinstvena namirnica za očuvanje zdravlja i oplemenjivanje ukusa različitih jela.

Najukusniji je beli luk okruglaste glavice (lagano pritisnite glavicu između prstiju da je osetite). Svež beli luk tvrd je na dodir, bez znakova vlažnosti. Odaberite velike čenove da biste ih lakše ljuštili. Rok trajanja mu je oko mesec dana.

Preporučuje se da ga čuvate u otklopljenoj ili delimicno poklopljenoj posudi na hladnom i tamnom mestu. Nikad ga nemojte držati u frižideru jer će vlaga prouzrokovati da se brzo pokvari. Beli luk ne bi trebalo da se dinsta na ulju jer visoke temperature mogu stvoriti štetne slobodne radikale. I, zapamtite, što se beli lik duže kuva ili peče u jelu, više će izgubiti svojih lekovitih spojeva.

4. Limun

Limun je bio veoma cenjen za vreme kalifornijske zlatne groznice zbog njegove sposobnosti sprečavanja skorbuta (bolesti koja nastaje zbog nedostatka ovog vitamina u ishrani), pa su ljudi bili spremni da plate i 80 dinara po komadu, što se i danas smatra skupim, a 1849. godine to je bila izuzetno visoka cena. Tek kada je 1932. otkriven vitamin C, naučnici su shvatili da je upravo on zaslužan za zaštitu od te bolesti.

Najkvalitetniji limun je onaj sasvim zreo - težak za svoju veličinu i ima glatku i tanku koru. Treba da bude skroz žut, bez zelenih delova na kori. Svež limun je sočniji kada se drži na sobnoj temperaturi i traje 5 dana duže ako se ne drži u frižideru. Nutricionisti i veliki gurmanine bi se kolebali kad je u pitanju ova brza i zdrava ideja za posluživanje limuna. Recimo, ako poprskate spanać ili drugo povrće bogato gvoždem sokom od limuna, vitamin C iz soka povečaće apsorpciju gvožda.

Sos od limuna

Napravite sos od limuna koji se može poslužiti uz sve vrste voća.

SASTOJCI:

• 3 kašike kremastog meda

• 2 kašike soka od limuna

• 1 kašika limunove korice

U činijici izmešajte sve sastojke. Dobijenim umakom prelijte sveže voće ili nemasni jogurt. Iscedite sok od limuna ili limete po kriškama avokada, dodajte nekoliko kapi sojinog sosa i uživajte u tom čarobnom ukusu.

5. Praziluk

Kako prepoznati najukusniji praziluk? Po tome što je čvrst i ravan, ima tamnozelene listove i dug beli vrat. Izbegavajte žuti, uveli praziluk ili onaj sa napuklom ili nagnječenom glavicom. Pre odlaganja u frižider stavite ga u plastičnu kesicu. Praziluk je najzdraviji ako se dinsta otprilike sedam minuta.

Ukusno jelo dobićete ako ga pospete parmezanom ili pokapate blazamiko sirćetom ili naribanim đumbirom. Mirođija i vlašac podstiču ukus praziluka.

Čorba od praziluka

SASTOJCI:

• praziluk

• parmezan

• krompir

• semenke mirođije

• nemasno mleko

Pomešajte dinstani praziluk sa jednom šoljom krompira kuvanog na pari, šoljicom toplog nemasnog mleka, 2 kašike parmezana i 1/2 kašičice semenki mirođije. Mešajte otprilike jedan minut.

Špinat, losos, borovnica... Sve su to superzdrave namirnice koje treba jesti što češće ako želite biti zdravi i sretni, poručuju stručnjaci

Namirnice za jačanje imuniteta

Izvor
http://www.yumama.com/dete/ishrana-dece/459-namirnice-za-jacanje-imuniteta.html

Ponudite detetu dosta svežeg voća i povrća. Bogati su vitaminom C i antioksidansima koji putuju kroz telo i štite ćelije od oštećenja. Brokoli je zvezda među povrćem. Pun je vitamina, minerala i vlakana. Prijatnog je ukusa. Bogat je vitaminom C i karotenoidima, antioksidansima koji imuni sistem drže u dobrom stanju. U brokoliju postoje dva tipa vlakana,   rastvorna i nerastvorna. Takođe sadrži indole i izotiocijanate koji štite celije od oštećenja.

 Brokoli je izvanredan izvor vitamina B i folne kiseline, koji su ključni za kardiovaskularni sistem.

Deca ga ili vole, ili ne vole. Da biste mališana navikli na njega, pomešajte brokoli sa drugim povrćem, ili ga stavite u sendvič umesto zelene salate (pošto ste ga prethodno obarili).

Šargarepa sadrži oko dve stotine različitih karotenoida, a jedan od njih je beta karoten. Karotenoidi direktno štite od kancera. Jedan od načina da dete počne da jede šargarepu je da je servirate rendanu, sa salatom od paradajza i zelenom salatom.

Mahunarke sadrže veliku količinu vlakana. Takođe sadrže antioksidanse genistein i flavone.

Spanać je veoma bogat beta karotenom i kalijumom.

Mnoga deca ne vole spanać jer nije adekvatno spremljen. Nemojte da ga spremate u aluminijumskoj posudi jer će da ima kiseo ukus i izgubiće lepu zelenu boju.

Beli luk ima antibiotska svojstva. Pravi «punjač» imunog sistema, beli luk je najistaknutiji među hranom koja pojačava imunitet. Sa širim antibiotskim spektrom od penicilina, takođe inhibira mnoge viruse. Jedan je od najbogatijih izvora selena koji je neophodan za proizvodnju potentnog antioksidantnog enzima glutation peroksidaze. Najefikasniji je kada se jede sirov. Inače, crni i beli luk sadrže komponente koje smanjuju upalne procese. Flavonoidi nađeni u luku učestvuju zajedno sa vitaminom C u uništavanju bakterija, pa je crni luk naročito dobar dodatak supama i jelima za vreme hladne sezone.

Senf, paprike, beli i crni luk sadrže supstance zvane mukolitici (slične sirupu za iskašljavanje) koji razređuju gust sekret u respiratornim putevima.

Kajsije, dinja, bundeva su bogate najvažnijim nutrijentima. Sadrže visoke doze vitamina C, kao i mešanih karotenoida

Pčelinji polen je bogat enzimima i drugim potentnim nutritivnim elementima koji pojačavaju imunitet. Polen takođe pomaže da se eliminišu mnoge alergije na hranu.

Preporuke za jačanje imuniteta

* Izbegavajte da deci dajete procesiranu hranu, šecer i gazirana pića, jer slabe imuni sistem.

Ove namirnice nemaju nikakve nutritivne kvalitete, pa ako ih vaša deca uzimaju, neće moći da jedu drugu hranu - sa neophodnim nutrijentima. A to ce nužno da dovede do slabljenja imunog sistema.

* Smanjite upotrebu šećera, jer on smanjuje broj i funkciju belih krvnih elemenata koji se bore sa infekcijama i povećavaju efikasnost imunog sistema. To je razlog što se mnoga deca razbole posle rođendana. Njihova otpornost opada zbog unošenja šecera u organizam. Dajući detetu malo više vitamina C, nekoliko dana pre i posle tih događaja, može da se prevenira pojava infekcije. Šecer je odgovoran i za druge bolesti, uključujući srčane bolesti i dijabetes. Jedan od načina da ga izbegnete je da pripremite zdravu užinu (sveže voće, integralni krekeri, kroasan, voćni jogurt).

* Ograničite količinu masnih kiselina iz pržene hrane i margarina. Umesto njih upotrebite zdrave masti.

* Eliminišite hranu koja može da izazove alergiju.

* Obezbedite deci neophodne nutrijente. Imuni sistem koristi vitamin A i cink za stvaranje imunološke osnove. Neka dete dnevno popije 2 decilitra jogurta sa korisnim bakterijama.

* Nemojte da pravite sendviče od belog hleba, iako ga deca više vole. Sve napravljeno od belog brašna smanjuje imunitet. U ishranu ukljucite integralni pirinač umesto rafiniranog.

* Ponudite detetu dosta svežeg voća i povrća. Bogati su vitaminom C i antioksidansima koji putuju kroz telo i štite ćelije od oštecenja. Posebno ponudite dosta žutog povrća koje sadrži karotenoide, supstance koje povecavaju produkciju ćelija koje se bore protiv mikroorganizama.

 Žuto-narandžasto voće i tamnozeleno povrće (kajsije, šargarepa, bundeva, tikvice, kupus, spanać) takođe sadrže najvažnije antioksidanse.

Prim dr med. Jasminka Komnenovic, pedijatar-nutricionista

Nastavak

Šta jesti za prevenciju i smanjenje bolova u kolenu usled istrošenosti i osteoartritisa

• U tretmanu osteoartritisa, kao i u svim bolestima, ishrana igra značajnu ulogu.
• Cilj je da ojačate svoje zglobove, usavršite svoju antioksidantnu odbranu i odbranu od upale, naučite nekoliko jednostavnih pravila u ishrani i zdravom duhu.

 

Hrana koja može pomoći pri oboljenju kolena osteoartritisom

#1-Bademi

Vitamin E je poznat po svojim snažnom antioksidantnom dejstvu.

Studija Žurnal reumatske bolesti  2009 (Journal of Clinical Rheumatology, 2009) analizira kolena 42-e osobe koje treba da budu podvrgnute operaciji kolena: 32 sa teškim osteoartritisom i 10 sa povredama nevezanim za osteoartritis. Istraživači su ustanovili manjak vitamina E u kolenima pacijenata sa oboljenjem osteoartritisa, što znači da su sve imale manjak zaštitnih unošenja vitamina E. Bademi, suncokretovo seme i ulje, ulje šafranike, lešnik, kikiriki i spanać su svi odlični izvori vitamina E.

#2-Losos

Vitamin D se nalazi u ćelijama šrom tela .Studija Žurnal reumatske bolesti  2009 (Journal of Clinical Rheumatology, 2009) analizira 1.248 ljudi starosti 55 i više godina radi uvida u to koliko se njihovo koleno promenilo u periodu od oko sedam godina. Oni sa niskom količinom vitamina D u ishrani bili su u povećanom riziku od pogoršanja osteoartritisa kolena. Masna riba - kao što su losos, tuna i skuša - su dobri izvori ovog vitamina. Takođe vitaminom D obogaćeno mleko, jogurt, sok od narandže i žitarice.

#3 – Pomorandže

Vitamin C je poznat kao obavezan sastojak u ishrani. Jedna studija Artritis Istraživanje i terapija, 2007 (Arthritis Research and Therapy, 2007) analizirala je 293 zdravih odraslih osoba, srednjih godina. Snimak kolena na magnetnoj rezonanci izvedenoj 10 godina kasnije pokazalo je da ljudi koji su konzumirali manje vitamina C imali su i veće promene kostiju noge –Smatra se da je manjak vitamina C uzrok gubitka hrskavice što označava osteoartritis kolena. Pomorandže, paprike, grejpfrut, jagode i brokoli sve sadrže vitamin C.

# 4 – Spanać

Vitamin K ne dobija toliko pažnje, ali neka istraživanja pokazala su da nedostatak vitamina K može doprineti osteoartritisu kolena. U jednoj studiji Časopis za ortopedske nauke, 2009 (Journal of Orthopaedic Science, 2009), nizak unos vitamina K povezuje sa većim rizikom oboljenja od osteoartritisa kolena kod 719 osoba starosne dobi 60 i starije. Zeleno lisnato povrće kao što su spanać, brokoli, kelj, repa i zeleniši  senfa, raštan, kelj i blitva su bogate ovim vitaminom.

Bol u kolenu i Osteoartritis: dobre navike u ishrani

Minerali i vitamini kao esencijalne namirnice

Osteoartritis je bolest zglobova, preciznije hrskavice. To kasnije remeti metabolizam kosti. Sve što može da ojača kost je stoga dobrodošlo. Zbog toga kalcijum je neophodan kada ste jedan od obolelih od osteoartritisa. Pored toga, u kombinaciji sa vitaminom C, ovaj mineral smanjuje bol osteoartritisom zahvaćenog kolena i kuka posle samo dve nedelje suplementacije. Da biste konzumirali dovoljno kalcijuma nije potrebno da se sistematski usmerite na mleko i mlečne proizvode  bogate lošim mastima. Naravno, možete jesti jogurt i kozji sir ili ovčiji sir. Ali i sardine sa njihovim kostima, bademi, suvo grožđe, kupusasto povrće (prokelj, brokoli, kelj, kineski kupus, itd) i neke mineralne vode su takođe, utvrđeno, odlični izvori kalcijuma. Ove namirnice takođe pružaju mnoge druge vredne hranljive materije, za razliku od mleka. Za zapamtiti, 100 g kineskog kupusa sadrži istu količinu kalcijuma kao čaša mleka! Antioksidante uz to.

Pored kalcijuma i vitamina C, dobro je da se obezbedi dovoljno kalijuma vašem telu. Prisutan u velikim količinama u voću i povrću, ovaj mineral pomaže da se ograniči gubitak kalcijum namenjenog kostima,  neutrališući efekte pretežno kisele ishrane.

Vitamini D i K, će poboljšati apsorpciju kalcijuma i zadržavanje istog.

 

Povrće i voće u borbi protiv osteoartritisa

Povrće i voće će vam dati esencijalne vitamine i minerale za dobro zdravlje kostiju. Ali oni pre svega nose mnogo više antioksidante. Ove supstance neutrališu čestice odgovorne za starenje, slobodne radikale.
 

Čuvajte se viška kilograma!

Vaši zglobovi pate od gojaznosti, posebno kukovi i kolena. Tako svakim dodatnim kilogramom preopteretite kuk teretom od 5 kila, što ubrzava uništavanje hrskavice i izaziva bol dok hodate. Ako imate višak kilograma, nije previše savetovati vas da se oslobodite tog viška. Na primer, jedite manje skrobaste i slatke hrane (hleb, žitarice, krompir, slatkiši) u korist povrća, voća i proteina biljnog porekla (soja, kinoa, mahunarke). Ne zaboravite da pijete 1.5 l vode između obroka.

Poznato je da kada su  zglobovi bolni, broj slobodnih radikala se povećava. Da biste neutralizovali, uzimajte puno antioksidanata (vitamini C, E, karotenoidi, polifenoli). Naći ćete ih uglavnom u voću i povrću, mahunarkama i orasima i semenkama. Od voća, dajte prednost  bobicama i crvenom voću (borovnice, jagode, maline, kupine, ribizle, trešnje), limunu, šljivi, kiviju, ananasu i urmama, veoma bogatim antioksidantima. Među povrćem, prve nagrada opet ide kupusastom povrću tj familiji brassicas (karfiol, crveni i beli kupus, prokelj, kelj, brokoli, keleraba, rimskom brokoliju, rotkvi, rotkvicama, repi, renu, itd) svi bogati vitaminom C i K i mnogim antioksidantima. Možete tako napraviti sebi jedan lekoviti preparat jedući svakog dana 400 g kupusa, pola sirovog, pola kuvanog. Velika čaša soka crvenog kupusa svakog dana takođe obezbeđuje efikasnu zaštitu od reumatskih bolova. Paprika, artičoke, celer, spanać, beli luk i paradajz su odlični izvori antioksidanata.

Dobre masti protiv zapaljenja

Dok su neke masti direktno odgovorne za upale, druge, naprotiv, pomažu u borbi protiv.

Cilj: da se obnovi pravilna ravnoteža između omega-6 i omega-3 masnih kiselina. Da biste to uradili, usvojite maslinovo ulje pilikom kuvanja i ulje repice (pored organske proizvodnje ima dobar ukus oraha i lepu zlatno žutu boju) kao začinsko ulje. Ograničite unos zasićenih masti (puter, mlečni proizvodi, masno meso) i jedite masnu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama (sardine, tuna, losos, skuša) dva do tri puta nedeljno, kao i orahe ili laneno seme svaki dan. Sa druge strane, definitivno iz vaše ishrane izbacite ulje suncokreta, kukuruza i semenki grožđa.

U potrazi ste za prirodnim načinom da ublažite bol u kolenu? Možda ćete morati da podesite svoju ishranu. Sve više istraživanja ukazuje da male promene u ishrani mogu doprinete zdravijem kolenu. "Jedan broj namirnica ima moćne antiinflamatorne sposobnosti i uspešno je u borbi protiv bolova koliko i  neki lekovi za artritis i druge vrste bolova u kolenu", kaže Bet Reardon, integrativni nutricionista i stručnjak lekovite hrane na Duke Integrative medicine centru u Durham, NC

Pročitajte i naučite kako obrok može uticati na zdravlje kolena.

 

Dijeta i bol u kolenu

Dijeta i bol u kolenu : Pređite na ribu

Omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribi su prirodni antiinflamatori za umirenje upale zglobova,  i drugih  upala, i često mogu pomoći olakšanju bola kolena, navodi Steven Stuchin, MD, direktor ortopedske hirurgije na NYU bolnici za bolesti zglobova u Njujorku. U sporadičnim kliničkim studijama, pronađeno je da omega-3 masne kiseline ublažuju bol i smanjuju trajanje jutarnje krutosti kod osoba sa reumatoidnim artritisom. Najbolji izvori omega-3 su losos, tuna, sardina, haringa, bakalar, skuša i, kao i suplementi ribljeg ulja. Još jedna prednost dodavanja ribe vašoj ishrani: "Jesti ribu je sigurnije nego antiinflamatorni lekovi, koji mogu imati neželjene efekte", kaže Reardon.

 

Dijeta  i bol kolena : Pijte sok od pomorandže

Sok od pomorandže je vrhunski izvor vitamina C, hranljive materije koje mogu zaštititi od osteoartritisa kolena. 10-godišna australijska studija skoro 300 odraslih osoba srednje dobi utvrdila je  da je uzimanje visokog nivoa vitamina C smanjuje  šansu oboljenje od ove vrste koštane degeneracije. "Piti jednu čašu soka od pomorandže pruža oko 25 odsto više vitamina C nego konzumiranje jedne pomorandže" kaže Reardon. Drugi dobri izvori vitamina C za sprečavanje bola kolena su zelena paprika, grejpfrut, i jagode.

 

Dijeta i bol kolena: Spanać i crni luk

Pratite Popajev savet i dodajte spanać vašem režimu ishrane. Australijski istraživači su otkrili da dodavanje velike količine antioksidanata luteina i zeoksantina (koji se nalaze u zelenom povrća poput spanaća) može ublažiti bol kolena. Nekoliko studija je pokazalo da je dodatna korist od luteina i zeoksantina u sprečavanju razvitka bolesti vida.

Ne zaboravite da dodate malo luka na vašu  salatu od spanaća. Dodavanje luka u salatu, sendvič, variva i đuveč može pomoći prevenciji bola kolena. Crni luk je bogat izvor kuarcetin, flavonoida sa jakim antiinflamatornim svojstvima, kaže Reardon. U studijama nad artritičnim miševima, kvercetin se pokazao značajnim za smanjenje simptoma artritisa. Jabuke, crno grožđe, i čaj su takođe dobri izvori kuarcetina.

 

Dijeta i bol kolena: začinjena Indijska hrana

Dodavanje karija može učiniti čuda za vašu bol kolena. To je zato što kurkuma, začin koji se koristi u kariju i drugim indijskim jelima, sadrži kurkumin, moćan antiinflamatorni sastojak. "Kurkumin slično radi COX-2 inhibitorima - lekovima koji smanjuju COX-2 enzim koji izaziva bol i oticanje artritisa", kaže Reardon. 2006. godine kanadska studija o efektima kurkumina i kuarcetina utvrdila je da kurkumin smanjuje upalu artritisa kod životinja. Kvercetin (flavonoida u crnom luku) deluje, ali ne u istoj meri kao kurkumina.

 

Dijeta i bol kolena:  Koristite Đumbir obilno

Biljka đumbir tradicionalno se koristi za ublažavanje boli stomaka, ali istraživači su nedavno otkrili da takođe smanjuje bol kolena i smanjuje upale. U studiji 261 pacijenata sa umerenim do jakim intenzitetom bola kolena zbog osteoartritisa, đumbir ekstrakt se pokazao da značajno smanjuje bol kolena tokom stajanja i hoda. Kuvanje sa ovim začinom može povećati ukus obroka uz istovremeno smanjenje bola kolena.

 

Dijeta i bol kolena: Izbegavajte rafinisane ugljene hidrate

Neka istraživanja pokazuju da ishrana bogata ugljenim hidratima može povećati upalu, kaže Reardon. Ona preporučuje  jasno izbegavanje belog hleba, testenina, kolača i peciva - uzimanje ovih namirnica može imati dodatni otežavajući efekat u realizaciji cilja da smanjite višak kilograma.

Promena ishrane je relativno lak korak, ima smisla probati neke - ili sve - od gore navedene hrane. Može se desiti značajno olakšanje bola kolena i mogu se  ostvariti višestukre zdravstvene koristi.

 

Dijeta i bol: Pušenje uzrokuje bol kolena

Opasnosti od pušenja su dobro dokumentovane i široko poznate danas. Ali evo jedne opasnosti koju verovatno niste očekivali:

Osobe sa osteoartritisom u kolenu imaju veći bol i gube više hrskavice ako puše.

"Ovo je novo otrkiće" rekao je dr Shreiasee Amin, reumatolog na klinici Mejo vodeći istraživač u novoj studiji koja će biti objavljena na mreži ove nedelje u okviru « Anala reumatske bolesti » (Annals of the Rheumatic Diseases).

Osteoartritis kolena je jedan od vodećih uzroka invalidnosti u starijih ljudi. Studija je obuhvatila snimanje kolena 159 osoba sa osteoartritisom koje su bile ispitane o svom bolu. Na skali bola sa 100 kao najvećim brojem bodova, pušači su sa oko rezultatom oko 60 u proseku, a  nepušači sa oko 45.

Istraživači ne znaju zašto pušenje pogoršava artritis. Ali oni pokazuju neke mogućnosti. Pušenje možda:

• Izaziva  poremećaj ćelije i inhibira proliferaciju ćelija.

• Povećava oksidativni stres, što doprinosi gubitku hrskavice.

• Povećava nivo ugljen monoksida u krvi, i doprinosi hipoksiji tkiva (nedovoljno krvi za proces oksigenacije), što bi moglo narušiti oporavak hrskavice.

Takođe je moguće, kažu, da  pušenje snižava prag bola osobe. Bez obzira na uzrok i veze, naučnici su uzbuđeni jer je pušenje, kako oni to nazivaju, "uticajni faktor rizika". Prestanite pušiti, a možda će zglobovi imati koristi. 

Još jedna studija sugeriše jedan način ostavljanja pušenja: Smanjite pušenje

Istraživači su sagledali 19 prethodnih studija i utvrdili da u 16 od njih, smanjenje korišćenja cigara u kombinaciji sa zamenskin proizvodima za nikotin, dovodi do povećanja sposobnosti da prekinete ovu naviku.

"Smanjenje cigara je odobreno kao metod odvikavanja u nekoliko evropskih zemalja, ali ne u SAD", rekao je vođa studije Džon Hjuz, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Vermont College of Medicine. "Naša analiza je u suprotnosti sa opštim verovanjem da ostavljanje cigara zahteva naglo zaustavljanje i pruža dokaze da pušači mogu uspešno da odustanu smanjenjem količine cigareta. Osim toga, naša revizija ukazuje da smanjenje je često odličan način da počnemo da menjamo pušenje koje može dovesti do eventualnog odvikavanja. "

Nastavak

Preporučena ishrana za poremećaje štitne žlezde

Hipotiroidna dijeta ili Hipertiroidna dijeta, osnovni saveti

Naravno nisu svi ljudi isti i neko sa hipotiroidnim poremećajem može zapitati da li on treba da koristi drugačiju dijetu nego neko sa hipertiroiozom. Ovo je definitivno istina u pogledu nekih dodataka u ishrani i bilja.  Iako postoje neka preklapanja u ovoj oblasti, ljudi sa hipotireozom će morati uzimati neke različite dodatke ishrani u poređenju sa osobama sa hipertireozom. 

Kada je u pitanju hrana koju konzumiramo, u najvećoj meri dijeta za štitnu žlezdu će biti veoma slična, sa jednom glavnom razlikom. Neko ko ima hipotiroidni poremećaj treba da bude pažljiviji kada unosi goitrogeničnu hranu, jer kada se pojede u velikim količinama može da inhibira funkciju štitne žlezde. Neki primeri goitrogenik hrane uključuju brokoli, kelj, karfiol, i soju. U prošlosti sam bio veoma strog sa osobama sa hipotiroid uslovima i insisitirao na eliminisanju sve goitrogenik hrane, ali većina ljudi sa hipotiroid uslovima može imati jedan ili dva obroka ovih namirnica bez problema. Ljudi sa hipertiroidnim uslovima ne moraju da brinu o ograničavanju njihovog konzumiranja hrane bogate goitrogenim sastojcima. Pored toga, svako treba da razmotri  koji su njegovi alergeni, tako će neki ljudi morati da izbegnu gluten, ostali će morati da izbegnu mlečne proizvode, a neki ljudi će morati da izbegnu oba ova sastojka. Ja pričam više o alergijama na hranu i netrpeljivosti u drugom članku, ali mislim da većina ljudi mogu imati koristi od pokušaja da jedu hranu bez glutena ili pokušaja da jedu hranu bez mleka. Neki će morati da trajno izbegnu ove namirnice, dok drugi će na kraju biti u stanju da ih ponovo uvedu.

Važna pravila za bilo koju tiroidnu dijetu

Da bi vam vaš nivo šećera u krvi bio stabilan, postoje tri važna pravila koja treba da se slede za bilo kakvu dijetu štitne. 

Prvo je da se minimizira ili potpuno eliminiše obrađena hrana. Razlog za to je što rafinirana hrana izazaziva neočekivane skokove šećera u krvi, što u periodu od nekoliko meseci i godina će staviti mnogo stresa na nadbubrežnu žlezdu i pankreas. Iako bi bilo idealno da potpuno prestanete da jedete rafiniranu hranu, u najmanju ruku pokušajte da smanjite iznos koji konzumirate.

Drugo pravilo obuhvata doručak, jer dok većina ne mora obavezno svakog jutra da jede ogroman doručak, većina ljudi sa problemima štitne žlezde i autoimunog štitnog poremećaja  treba da jedu nešto u toku prvog sata od buđenja. Ovo će još jednom pomoći da vam nivo šećera u krvi bude stabilan, i daće vam mnogo potrebnu energiju za početak dana. Želite da se uverite da ste za doručak ugradili neku vrstu zdravog proteina, i izbegavajte visoku količinu ugljenih hidrata (tako da nema slatkih palačinki, žitarica, itd).

Treće i poslednje pravilo je da treba redovno jesti, tako posle doručka treba da pokušate da ne pravite pauze duže od nekoliko sati u između obroka. Još jednom, to će pomoći da zadržite nivo šećera u krvi stabilnim. I pored toga što će to pomoći da se smanji količina stresa na vaše nadbubrežne žlezde, redovna ishrana i održavanje vašeg nivoa šećera u krvi stabilnim će olakšati vaš pokušaj da se smrša, ako je to ono što pokušavate da uradite. Ja lično sam pokušavao da dobijem na težini kada sam bio na mom režimu štitne ishrane, pa sam sedao da jedem dobru količinu hranljive i  guste hrane, ali i dalje sam pratio ova ista tri pravila.

Najveća mana koju vidim kod mojih pacijenata jeste da se ne jede dovoljno povrća. Idealno treba da jedete najmanje 3 do 5 porcija povrća dnevno, a više od toga bi bilo još bolje. Da naglasim da nisam uključio fermentisanu hranu u ovu dijetu, ali jesti namirnice kao što su kiseli kupus i turšija može biti od koristi za vaše zdravlje. Ako nisi vegetarijanac onda jesti organsko  meso  i čorbu od kostiju ima neke zdravstvene koristi. Očigledno svako je drugačiji, jer neki ljudi imaju određene alergije na određenu hranu i netrpeljivost, a ako neko ima probleme sa crevima onda, verovatno, ne može da jede orahe i semena, kao i neku drugu vrstu hrane.

Što se tiče vaše štitaste žlezde i ishrane koja prati probleme sa njom, potrudite se da jedete puno povrća, idealno jedite duplo više povrća nego voća. Ako niste vegetarijanac onda jedite organsku piletinu i ćuretinu, a i neke vrste divlje ribe, ali u umerenim količinama. Pomenuo sam meso i čorbu od kostiju, jer su to zdrave opcije. Neki ljudi žele da znaju da li mogu da jedu govedinu. U većini slučajeva je u redu da se jede nekoliko porcija organske govedine hranljene travom nedeljno (a ako to nije organska uverite se da je sa pašnjaka i da je hranjena travom). Sirovi orasi, semenke i mahunarke su u redu, mada takođe ne želite da preterate. Obično braon ili divlji pirinač je u redu da se jede umereno, a uprkos lektinima i fitinskoj kiselini (što je takođe problem sa sirovim orasima i semenima), većina ljudi bez problema creva mogu jesti pasulj i sočivo. A ako ste zabrinuti za lektine i fitinske kiseline možete fermentirati i potopiti svoj pasulj, orahe i semenke. Iako sam spomenuo pirinač, primetićete da  u dijeti koju navodim nema žitarica. Iako mnogi ljudi mogu da jedu neke žitarice, čak i ako je to slučaj, zaista želite da smanjite unos žitarica zbog uticaja koji imaju na nivo šećera u krvi. Plus, žitarice imaju antinutriente koji ometaju apsorpciju gvožđa, cinka, magnezijuma i drugih hranljivih sastojaka.

Primer Hipotiroidne ili Hipertiroidne dijete

6h ujutru: Doručak: blendirano voće (smoothie) sastavljen od jedne šolje mešanih bobica (organskih : borovnice, maline, kupine i dr.), dve šolje prečišćene vode, neki visoko kvalitetni protein u prahu, nešto ulja od lanenog semena, jedna šolja puna zelenog lisnatog povrća, a svako malo ću dodati jedno sirovo, organsko jaje. Dodavanje surovog organskog jajeta je opcija za one koji ovo smatraju odvratnim.

8h ujutru: prva užina:  ½ šolje pune organskih jabuka

10h ujutru: druga užina : 1/4 šolje sirovog semena suncokreta ili semena bundeve

Podne: Ručak: salata pileća (sa organskom piletinom, organskom zelenom salatom ili mešanim zelenim povrćem)

2h popodne: prva popodnevna užina: ½ šolje od organskih bebi šargarepa ili kuvan na pari brokoli sa belim lukom i maslinovim uljem

4h popodne: druga popodnevna užina: još jednom blendirano voće (smoothie)

6h popodne: Večera: Organska piletina ili ćuretina, ili neki divlji losos, plus jedan do dva tanjira mešanog povrća.

7:30 popodne: Užina: 1 / 4 šlje sirovih badema

Sastojci koji su neophodni za pravilan rad štitaste žlezde

U svakom slučaju, hajde da sagledamo pet dodataka koji su neophodni za optimalno zdravlje štitaste:

1. Jod. 

Izneo sam veoma detaljno prednosti joda na nekim od mojih postova na blogu, jer većina ljudi imaju manjak joda. Jod je neophodan za formiranje tiroidnih hormona. Zbog toga, mnogi zdravstveni radnici pretpostavljaju da ljudi sa hipertiroidnim stanjem imaju višak joda, što obično nije slučaj. Ja sam dobar primer za to, kao dijagnostikovan pacijent Graves-ovom bolešću, a ipak sa  manjkom joda.

I kao što sam ranije pomenuo ukratko, ljudi sa Hashimoto tireoiditisom ne bi trebalo da uzimaju jod pre nego što se tretira njihov autoimuni mehanizam. Dakle, iako mnogi ljudi sa ovakvim stanjem su jod deficitarni, njihovi simptomi će se obično pogoršati ako uzmu jod pre regulisanja rada imuno-komponenti sistema. Za više informacija o jodu, možete pročitati neke od mojih prethodnih postova na blogu, kao i knjige "Jod, zašto vam je potreban, zašto ne možete da živite bez njega", Dr. David Brovnstein.

2. vitamin D

Vitamin D je još jedan dodatak koji sam opširno opisao u nekim mojim blogovima. Vitamin D je izuzetno važan za imunitet, a samim tim je veoma važan za pomoć ljudima sa autoimunim poremećajima štitne žlezde, kao što su Graves-ove bolesti i Hashimoto tireoiditis. Ali čak i kod osoba sa regularnim radom štitne žlezde, mudro je saznati da li ste deficitarni vitaminom D, a to se lako može utvrditi jednostavnim testom krvi.

Kao i dopunjavanje ishrane jodom, uzimati vitamin D suplemente je relativno jeftino, a mogu učiniti čuda za vaše zdravlje. Naravno veliki izvor vitamina D je sunce, pa uzimajući suplemente može pomoći, ali takođe pokušajte sa dnevnim izlaganjem suncu. Za više informacija o prednostima vitamina D, posetite sajt http://www.vitamindcouncil.org/

3. Selen

Da bi T4 mogao da se konvertuje u T3, neophodan je enzim koji sadrži selen. Nedostatak selena može uticati na proces konverzije, a time ugroziti funkciju štitne žlezde. Dobra vest je da većina ljudi može da dobije sve što im je potrebno od selena konzumiranjem jednog ili dva sirova brazilska oraha dnevno. Ako vam se ne sviđa brazilski orah onda beli luk. On je takođe dobar izvor selena.

4. Magnezijum

Magnezijum je važan mineral, a mnogi ljudi imaju manjak magnezijuma. Pored uzimanja magnezijuma kroz ishranu i kroz lisnato zeleno povrće, integralne žitarice, i iz drugih izvora, treba razmotriti uzimanje magnezijum suplementa. On je još važniji, ako konzumirate jod, jer je magnezijum neophodan za pravilnu apsorpciju joda.

5. B vitamini

Uzimanje vitamina B je takođe važno za optimalno zdravlje štitaste žlezde. Kao uzimanje magnezijuma, uzimanje B vitamina je važno ukoliko ishranu dopunjujete jodom. Razlog za to je što  B vitamin (posebno B2 i B3) može da pomogne u apsorpciji joda na ćelijskom nivou. Ali čak i za one ljude sa problemom štitne koji nemaju manjak joda, ipak je dobra ideja da se vitamin B svakodnevno unosi.

 

Nastavak